|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
Analogije
Cesto koristim staru pricu o kineskoj krcmi sa zlatnom harfom. Poznati muzicari su dolazili sa svih krajeva da sviraju na predivnoj harfi ali ni jedan nije uspeo da nesto dobro odsvira. Ali jednog dana se u krcmi zadesio vremesni gospodin koji je skinuo harfu sa postolja i poceo da svira predivnu muziku. Kada su ga pitali kako je uspeo da odsvira tako dobro kada ostali poznati muzicari nisu uspeli, cikica je odgovorio da nije svirao na harfi vec da su zajedno stvarali lepu muziku.
Isto vazi i za aikido, nisu samo tehnike vec ima i nesto sa strane sto spaja sve to. Dok ucim druge mnogo puta sam koristio muzicku analogiju.
Jos jedna, meni posebno draga, analogija je abeceda. Aikido tehnike su kao abeceda, ne ucite samo da bi naucili abecedu vec i iz nekih visih ciljeva. Slova su spojena i cine reci, reci recenice, recenice poglavlja a poglavlja cine knjigu. Sve ovo pociva na nekoliko slova abecede. Nase je da napisemo tu knjigu, ne samo da naucimo abecedu. Sadrzaj te knjige je na korisniku.
Na nama uciteljima je da prikazemo tu visu primenu abecede ali se ne sme forsirati. To ce doci iz ucenika.
George Simcox
Ki drustvo Virdziije.
Jedan pogled na ki
Zamislite
kucu. Opšte govoreci kuca ima spoljašnju strukturu. U normalnim uslovima vazduh
se nalazi svuda oko kuce. Vazduh je vazduh, nema razlike izmedju onog vazduha u
kuci i onog napolju.
Zbog zida i krova kuce nam se cini da ima razlike izmedju vazduha unutra i
vazduha spolja. Struktura kakvu vidimo, doživljavamo i sa kakvom živimo. Ovo
stvara dva lokaliteta i stvara iluziju dualiteta. Ipak, u ovom primeru je lako
videti da nema stvarne granice izmedu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha. Ukoliko
shvatimo da struktura ne deli stvarno dva prostora možemo videti da je vazduh
jedan entitet, jedno prazno "telo" koje se krece, struji i cirkuliše.
Tako je i sa kijem.
Jedan nacin gledanja na ki je kao na fundamentalnu manifestaciju energije,
protoka i životne sile univerzuma. Ki je svuda oko nas, tece svuda, baš kao i
vazduh. Postoji ki u nama; naša prigušena energija. Telo, u ovom slucaju, kako
se nama cini je kao kuca. Rividno stvara prepreku shvatanju jedinstva našeg
unutrašnjeg kia i spoljašnjeg kia. Ova prividnost nas drži u stanju iluzije
dualiteta. Da bi smo prevazišli ovo treba samo da izadjemo iz sopstvene
percepcije nas samih kao prepreke izmedju dva kia. Kada ovo uradimo shvaticemo
da je ki u nama i ki van nas jedno i da je ujedinjenj kao i vazduh oko kuce.
Ako smo kinetcki svesni protoka u nama, koji ide od centa ili Hare i naucimo da
verujemo u više od mišicnih procesa na koje se obicno oslanjamo u shvatanju
fizicke i psihicke realnosti oko nas, možemo shvatiti naše totalno oslanjanje na
telo i otvaranje kako bi mogli da iskusimo ovaj prazan resurs koji protice svuda.
Možemo se osloniti na ki ukoliko se oslobodimo trenutne vezanosti za naše licne
reference kao jedinih izvora i cilja našeg postojanja, snage i kretanja i ako
pustimo sebe da iskusimo i postanemo svesni ispunjenosti ovog univerzalnog
protoka kia, spolja i unutra. Ovo je "kljuc" korišcenja kia u aikidou ili u
životu.
Preuzeto sa www.aikiweb.com
Prevedeno sa engleskog uz dozvolu autora
gospodina Larry Novicka.
Autor zadržava sva prava.
Suocavanje sa unutrasnjim demonima
Nekada vi lomite, nekad vas lome
-Dennis Hooker
Ovde ima zmajeva
-Stare mape, u neistraženim vodama
Ako dovoljno dugo gledate u ambis, ambis takodje gleda u vas
Friedrich Nietzsche
Budo takode ukljucuje nasilje. Da, cak i aikido. Malo je više nasilja na ovom
svetu nego da vas pogodi, recimo, svet.
Po meni budo trening je takode ucenje da zakoracimo u to mesto, suocimo se sa
nasiljem, prihvatimo ga, uhvatimo se u koštac i naucimo kako da ga prevazidemo.
Ukoliko se ne usaglasimo sa uslovima našeg sopstvenog kapaciteta za nasilje ,
nikada ga ne možemo kontrolisati. Možemo ga ignorisati, sakriti, bežati od njega
ali ga nikada ne možemo kontrolisati.
Po meni budo trening se svodi na suocavanje sa tim cudovištima unutra. Za mene
je to bio terapija, podrška, lecenje, istraživanje, ucenje, zabava i (vrlo
verovatno) spasenje. Bio je mucenje i velicanstven. Rastrzao me je u parcice i
ostavio raskomadanog i dao mi je orude da ucinim sebe jacim, boljim, srecnijim,
sa više saosecanja.
U idealnom dojou u idealnom svetu, nikada se ne bi dešavale povrede na
strunjacama. Ipak, ovo je stvaran svet i nekada se povredimo a nekada povredimo
one sa kojim treniramo. I ako imamo truncicu saosecanja povrede koje smo naneli
drugima, onima koji su nam poverili svoje telo i život, nas bole mnogo više nego
one koje smo povredili.
Šta radimo? Šta bi trebali da radimo? Prestanemo? Pobegnemo? Spustimo mac i dogi
i ostavimo budo?
Ne. Ima suviše drugih koji vežbaju ono što oni zovu budo i koji su željni da
povreduju i iskvare poklon koji nam je dat. Bogu hvala na vašoj samilosti i
strahu! Iskoristite to da još više poboljšate svoj trening, procistite duh i
ucvrstite vezu sa svojim partnerima.
Dugujemo ot onima pre nas, onima koji nas sada uce, našim partnerima i
pocetnicima da nastave vežbanje, da nastave da rastu, da nastave da koriste
alatke koje budo nudi kako bi postali bolji ucitelji i ucenici. Svaka lekcija,
bilo da je radost letenja preko strunjaca ili krajnji ocaj zbog nanete povrede
partneru je dragocena.
Ako se odlucite da prestanete da vežbate, uradite to zato što ste prestali da
volite veštinu, ne zato što se bojite vaših demona. Te proklete zveri su
maskirani blagoslov. Nude nam šansu da izglancamo duh, naoštrimo oštricu duše.
Možete se sada susresti sa njima i ukrotiti ih, jer na kraju kao što je
motorciklista u filmu "Road Warrior" rekao:"Možeš da bežiš, ali se nemožeš
sakriti".
A sada umuknite i vratite se vežbanju. Necete naci bolju terapiju.
cg
Slomljeni i nažalost onaj koji je lomio.
Preuzeto sa www.aikiweb.com
Prevedeno sa engleskog uz dozvolu autora
gospodina Chuck Gordona
Autor zadržava sva prava.