Iskreno vežbanje
Lopov
Vežbam sa još jednim ucenikom. Neko vodi trening, trudeci se da pruži
informacije i dovoljno vežbe da bi "posedovali" tehniku u tom trenutku. Levo od
mene su beli pojas i zeleni koji je tu vec nekoliko meseci. Beli pojas ima
problema sa tehnikom. Zeleni pojas mu pomaže tako što mu govori kako da ispravi
grešku. Zvuci poznato? Uskoro beli pojas dobija jedan na jedan trening sesiju -
mnogo price sa malo akcije. Samoproglašeni instruktor je lopov! Zeleni pojas ima
dobru nameru, ali je odvojio ucenika sa treninga, trenera od ucenika i vreme od
treninga. Štaviše zeleni pojas retko uci. Imaju mnogo da nauce i cak sa
najboljim namerama malo da nauce.
Uljez
Vežbam sa još jednim ucenikom. Neko vodi trening, trudeci se da pruži
informacije i dovoljno vežbe da bi "posedovali" tehniku u tom trenutku.
Trener objašnjava koncept i ucenik levo od mene postavlja pitanje. Pitanje je u
obliku "Znaci mislite da..." ponavljajuci ono što je trener upravo rekao samo
malo izmenjeno. Mogu da tvrdim da pitanje nije iskreno jer je izraz sumnje.
Ucenik nije hteo da cuje odgovor, hteo je priznanje za to što je razumeo, za to
što je ucestvovao. Ucenik se pravi da je zainteresovan za ono što trener prica
ali ustvari hoce da ga priznaju kao poznavaoca. Ovo je delo ega.
Još jedan ucenik postavlja pitanje. Trener odgovara ali se vidi da ucenik nije
zadovoljan odgovorom. Ucenik ponavlja ono što je malopre instruktor objasnio.
Ucenik želi da trener (a i ostali ucenici) znaju da ima i drugacijih mišljena
kako nešto da se uradi. Ucenik se pravi da je pružio dodatne informacije a u
stvari sumnja u trenera. Ovo je delo ega.
Pocinjemo da vežbamo. Receno nam je da radimo seriju tehnika i kretnji i svi
rade kako im je receno. Posle nekog vremena neki pocinju da rade nešto drugo.
Drugi par pocinje da diskutuje o svojim uspesima i padovima i svi misle da su
veoma aktivni i da kineticki ucestvuju. Pa, da, jesu. Svi imaju svoj plan. Glume
zainteresovane ucenike a u stvari su zaista zainteresovani samo za svoje licno i
trenutno priznanje. Oni ne vežbaju, oni demonstriraju i glume. Ovo je delo ega.
Žrtva
Vežbam sa još jednim ucenikom. Neko vodi trening, trudeci se da pruži
informacije i dovoljno vežbe da bi "posedovali" tehniku u tom trenutku.
Ucenik levo od mene se žali na problem sa tehnikom. Trener predlaže rešenje i
kaže uceniku da uradi ponovo. Ucenik ponovo radi tehniku, preuvelicavajuci
problem da bi pokazao kako je teško. Trener predlaže drugo rešenje. Ucenik želi
da se savršena tehnika samo stvori, bez imalo truda. Uke slabije napada da pruži
toriju vecu šansu. Toriju je sada lakše i on uspeva protiv slabijeg napada. Tori
se bolje oseca dok je tehnika na gubitku. Tori i uke zamenjuju uloge. Bivši tori
žestoko napada, tako da je tehnika grublja i zahteva grublji pad. Kada se ucenik
požali da je prejako, tori smanji žestinu da ne povredi ukea. Uke glumi pad.
Tehnika pati, nema rizika i realnost je nestala. Ucenik može (po nekima) dobro
da izgleda kada se ne oseca ugroženim. Ucenik je žrtva - želeci nešto za ništa.
Šarlatan
Vežbam sa još jednim ucenikom. Neko vodi trening, trudeci se da pruži
informacije i dovoljno vežbe da bi "posedovali" tehniku u tom trenutku.
Kada vežbanje postaje napornije, to je vec mnogo za ucenika sa moje desne
strane. Ide da pije vodu. Njegov partner mora da ceka da se ucenik vrati kako bi
nastavili da vežbaju. Ucenik preuzima ulogu torija. Partner je dobar uke, dobro
napada, ali tori nece da bude uke. Trener utom bira drugu tehniku i menja
partnere. Ucenik ponovo uzima ulogu torija. Posle nekog vremena trener ponovo
vice: "Promenite partnere". Ucenik ponovo mora da pije vode. Secam se da je taj
ucenik uvek dolazio na trening posle cišcenja dojoa subotom. to je takodje onaj
ucenik koji je morao da ide baš pre nego što smo morali da nešto fizikališemo.
Ali ovaj ucenik je takode i izvrstan politicar - divan ucenik da bude tu, sem
ukoliko ne zahtevate nekoga ko je voljan da "ide stazom".
Pa ko je taj ucenik?
Verovatno svi mi. Lopov, uljez, žrtva i šarlatan su unutrašnje zveri, ego. Deo
nas koji uvek traži priznanje, pažnju, lakocu i da bude prihvacen.
Svi smo mi lopovi. Svi tražimo priznanje, zato krademo malo tudjeg vremena, cak
i ako je to od nekoga ko još nezna šta se dogadja. I svi igramo igre recima i
uma kada smo uljez. Naš um je predivno pametan i zavodljiv. Cak uspe da nas
prevari da radimo poštenu stvar. Ali to je malo otvoreno. Naš pehar je malo
otvoren. Naš ego nas štiti od pokoravanja tudoj volji. To je dobro za opstanak
vrste ali je pakao za proces ucenja. Cesto glumimo žrtvu. Um uvek traži najlakše
rešenje. Ako verujemo u ono što osecamo, um ce nas navesti da je put koji nas
najviše priznaje a ujedno je i najkomforniji jedini izbor. Lažemo sebe da
opravdamo laž koju delimo sa drugima. Šarlatan je vrlo vešt lopov, koji je
uljez, koji to opravdava okrivljujuci druge.
Da li je ovo uslovno? Ne više od života. Ali moramo biti na oprezu jer su ti
ucenici, svi mi. Niko od nas nije imun na svoj um. Uvek moramo da proveravamo
svoje motive, verifikujemo naš plan kada delamo ( i kada reagujemo) jer ovo su
samo neki oblici koji opravdavaju zveri iznutra. Štaviše dok ovo citate setite
ce se tih ucenika na tatamiju. Ali da li ih se secate kada ih vidite u ogledalu?
Ne ako je unutrašnja zver na vlasti.
Ali zar aikido nije o tome? Naše vežbanje nam daje priliku da namamimo zver na
otvoreno gde možemo da je prepoznamo, razoružamo i izgazimo do smrti. Onda
možemo da umuknemo i vežbamo. Naravno vratice se u nekom drugacijem obliku, ali
šta ima veze.
To je životna potera.
Ponovo otštampano uz dozvolu Jiyushinkaievog "Budo News" biltena.
Preuzeto sa www.aikiweb.com
Preveo: Ivan Vatović
Prevedeno sa engleskog uz dozvolu autora
gospodina C. Clarka - Jiyushinkai Aikibudo www.jiyushinkai.org
Autor zadržava sva prava.
