|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
|
|||||||
|
|
|
|||||
|
|
|||||||
Ovaj intervju, realizovan od strane dva neimenovana novinara (u tekstu su oznaceni
kao A i B.) se pojavio kao tekst na Japanskom jeziku pod naslovom: "Aikido
Kisomaru Ueshibe", Tokio, Kovado, 1957.god. strane 198-219.
Sa Japanskog su ga preveli Stenli Pranin i Katsuaki Terasava.
Prevod sa Engleskog na Srpski - Slobodan Tabakovic.
A: Dok sam studirao na koledžu, moj profesor filozofije nam je pokazao portret cuvenog filozofa, i sada sam dirnut njegovom slicnoscu sa vama, Sensei.
O Sensei: Shvatam. Možda je zaista trebalo da se bavim filozofijom. Moja duhovna strana je više istaknuta nego fizicka strana.
B: Kažu da je Aikido prilicno razlicit od Karatea i Judo-a.
O Sensei: Po mom mišljenju, može se reci da je on prava borilacka veština. Razlog za to leži u tome da je on borilacka veština zasnovana na univerzalnoj istini. Univerzum se sastoji od mnogih razlicitih delova, pa ipak u celini je ujedinjen kao porodica i simboliše vrhunsko stanje mira. Odražavajuci takvu sliku univerzuma Aikido ni ne može biti ništa drugo nego borilacka veština ljubavi. Ne može biti borilacka veština nasilja. Stoga se može reci da je Aikido još jedna manifestacija Stvaraoca univerzuma. Drugim recima Aikido je kao džin (u sustini ogroman). U Aikidou, nebo i zemlja postaju polje za trening. Stanje uma Aikidoke mora biti mirno i potpuno nenasilno. To jest, u tom posebnom stanju koje prevodi nasilje u stanje mira i harmonije. Verujem da je ovo prava sustina Japanskih borilackih veština. Data nam je Zemlja da je pretvorimo u raj. Dejstva slicna ratu tu su potpuno strana.
A: Znaci prilicno se razlikuje od drugih borilackih veština?
O Sensei: Zaista, prilcno je razlicit. Ako se osvrnemo unazad, vidimo kako su borilacke veštine bile zloupotrebljavane. Tokom Sengoku perioda (1482-1558 – Sengoku znaci “zemlje u ratu”) lokalni vlastelini su koristili borilacke veštine kao orude za borbu da bi zadovoljili svoje licne interese i pohlepu. Mislim da je to bilo potpuno pogrešno. Buduci da sam i ja sâm predavao borilacke veštine da bi bile korišcene u svrhu ubijanja drugih tokom rata, bio sam duboko zabrinut nakon što se sukob završio. To me je motivisalo da otkrijem pravu suštinu Aikidoa pre sedam godina, kada sam i došao na ideju da sagradim "raj na Zemlji". Motiv za ovo sam našao u cinjenici da iako su nebo i zemlja (fizicki univerzum) dostigli stanje savršenstva, covecanstvo (posebno Japanska nacija) nije na ovom putu i cini se kao da je u stanju burnih promena. Prvo, moramo promeniti ovo stanje. Izvršenje ove misije je put evolucije celog covecanstva. Kada sam ovo shvatio, došao sam do zakljucka da je prava suština Aikidoa ljubav i harmonija. Stoga je “bu” (borilacko) u Aikidou izraz ljubavi. Studirao sam Aikido da pomognem svojoj zemlji. Stoga, duh Aikidoa jedino može biti ljubav i harmonija. Aikido je stvoren u skladu sa principima i tokom univerzuma. Stoga je on budo (borilacka veština) apsolutne pobede.
B: Da li bi ste nam rekli o principima Aikidoa? Široka publika posmatra Aikido kao nešto misticno, kao ninjutsu, buduci da ste Vi, Sensei, obarali ogromne protivnike brzinom munje i podizali objekte koji su teški nekoliko stotina kilograma.
O Sensei: Samo se cini da je mistican. U Aikidou mi koristimo kompletnu energiju protivnika. Stoga što više energije protivnik koristi, lakši je vaš zadatak.
B: Onda, u tom smislu, Aiki je i u Džudou, buduci da u Džudou sinhronizujemo sebe sa ritmom protivnika. Ako vuce mi guramo, ako gura mi vucemo. Pokrecete ga u skladu sa ovim principom i navodite da izgubi ravnotežu a potom primenjujete svoju tehniku.
O Sensei: U Aikidou uopste ne postoji napad. Napasti znaci da vam je duh vec izgubio. Mi se vodimo principima potpunog neopiranja, to jest, ne suprotstavljamo se napadacu ni na koji nacin. Stoga protivnik u Aikidu ni ne postoji. Pobeda u Aikidou je masakatsu i agatsu, (pogledajte u aikido recniku) buduci da pobedujete sve u skladu sa misijom ljubavi, posedujete apsolutnu snagu.
B: Da li to znaci "o no sen"? (Termin se odnosi na odloženi odgovor na napad.)
O Sensei: Apsolutno ne. Uopste nije pitanje da li je sensen no sen (primena najprikladnije tehnike kao reagovanje na napad) ili sen no sen (ispoljavanje kija u višem obliku - primena najsvrsishodnije tehnike na zapoceti napad, s tim da je odgovor usledio pre nego što je napad realizovan do kraja, imamo i go no sen - odgovor na napad pre nego što je on i zapocet). Ako bih pokušao da objasnim to recima rekao bih da kontrolišete svog protivnika bez namere da ga kontrolišete. To jest, stanje trajne pobede. Ne postoji uopšte pitanje pobede nad ili od protivnika. U tom smislu ne postoji protivnik u Aikidou. Cak i ako imate protivnika on postaje deo vas, samo partner koga vodite.
B: Koliko tehnika ima u Aikidou?
O Sensei: Postoji oko 3,000 osnovnih tehnika, i svaka od njih ima 16 varijacija … znaci ima ih desetine hiljada. U skladu sa situacijom stvarate i nove.
A: kada ste poceli studije borilackih veština?
O Sensei: Otprilike sa 14 ili 15 godina starosti. Prvo sam naucio Tenshinyo-ryu Jiujitsu od Tozava Tokusaburo Senseia, zatim Kito-ryu, Yagyu ryu, Aioi-ryu, Shinkage-ryu, sve Jiujitsu forme. Ipak, verovao sam da negde postoji pravi oblik budoa. Pokusao sam Hozoin-ryu i Kendo. Ali sve ove veštine su bile koncentrisane na jedan-na-jednoga borbene forme i nisu me mogle zadovoljiiti. Stoga sam posetio mnoge delove zemlje u potrazi za Putem - trenirajuci…sve uzalud.
A: Da li je to asketski trening ratnika?
O Sensei: Da, potraga za pravim budo-om. Kada sam išao u druge škole nikada nisam izazivao senseia dojoa. Osoba koja vodi dojo je opterecena mnogim stvarima, stoga je vrlo teško za njega da pokaže svoju pravu sposobnost. Ukazao bih mu puno poštovanje i ucio od njega. Ako bih ocenio sebe boljim, opet bih se, uz puno poštovanje, vratio kuci.
B: Znaci niste naucili Aikido odmah. Kada je nastao Aikido?
O Sensei: Kao što sam ranije rekao, posetio sam mnoga mesta u potrazi za budoom. Kada sam bio oko 30 godina star, nastanio sam se na Hokaidu. Jednom prilikom, dok sam boravio u Hisada Krcmi u Egaru, provincija Kitami, sreo sam izvesnog Takeda Sokaku Senseia iz Aizu klana. On je predavao Daito-ryu Jiujitsu. Tokom tridesetodnevnog ucenja kod njega osetio sam nešto kao inspiraciju. Kasnije, pozvao sam ovog ucitelja u moj dom i, u potrazi za suštinom budoa, zajedno sa svojih 15 ili 16 zaposlenih postao njegov student.
B: Da li ste otkrili Aikido uceci Daito-ryu od Takeda Sokakua?
O Sensei: Ne. Bilo bi mnogo tacnije reci da mi je on otvorio oci za budo.
A: Onda, da li su se stekle neke posebne okolnosti za vaše otkrice Aikidoa?
O Sensei: Da. Ovako se to desilo. Moj otac se ozbiljno razboleo 1918. Uzeo sam odsustvo od Takeda Senseia i uputio se kuci. Na putu kuci sam cuo da ako se ode u Ajabe blizu Kjotoa i posveti molitva izlecenju, izlecenje se i desi. Stoga sam tamo i otišao i sreo Deguci Onisaburoa. Kada sam stigao kuci video sam da je moj otac vec umro. Iako sam sreo Degucija samo jednom, odlucio sam da se preselim sa porodicom u Ajabe i tu sam ostao sve do poznog Taiso perioda (1925). Da…u to vreme sam imao oko 40 godina. Jednog dana sam se suncao pored izvora kada se, iznenada, slap zlatnih bljeskova izlio sa neba i obavio moje telo. Moje telo je odmah pocelo da raste sve vece i vece, zauzimajuci ceo univerzum. Razoruzan ovim iskustvom shvatio sam iznenada da ne treba pokušavati da pobedimo. Pravi oblik budoa je ljubav. Treba da živimo u ljubavi. To je Aikido i to je stara forma stava u Kenjitsuu. Posle tog otkrovenja nisam mogao da zadržim suze.
B: Znaci, u budou, nije dobro biti jak. Od davnina je bilo uceno ujedinjenje “ken-a” i “Zen-a”. Zaista, suština budoa se ne može shvatiti bez ispraznjenog uma. U tom stanju, ni pravo ni pogresno nemaju znacenje.
O Sensei: Kao što sam rekao, suština budoa je Put masakatsua i agatsua.
B: Cuo sam pricu o tome kako ste bili umešani u tucu sa oko 150 radnika.
O Sensei: Jesam? Koliko se ja secam…Deguchi Sensei je otišao u Mongoliju 1924. Da bi postigao cilj unifikacije Azije u skladu sa nacionalnom politikom tog vremena. Ja sam ga pratio na tom putu po njegovom zahtevu, iako sam bio pozvan u armiju. Putovali smo u Mongoliju i Madžuriju. Kad smo bili u Mandžuriji, naleteli smo na veliku razbojnicku družinu i izbio je žestok sukob. Prvo sam uzvratio vatru sa mauzerom a onda sam utrcao medu bandite, napadajuci ih žestoko, tako da su se razbežali. Uspeo sam da izbegnem opasnost.
A: Razumeo sam da ste imali puno veza sa Mandžurijom. Da li ste proveli mnogo vremena tamo?
O Sensei: Posle tog incidenta odlazio sam u Mandžuriju vrlo cesto. Bio sam savetnik za borilacke veštine za Shimbuden organizaciju i za Kenkyoku Univerzitet u Mongoliji. Iz tog razloga sam bio dobro primljen tamo.
B: Hinto Ashihei je napisao clanak nazvan “Oja no Za” u Shosetsu Shinchou u kom piše o momackim godinama Tenryu Saburoa, buntovnika Sumo zajednice, i o njegovom susretu sa Aikidoom i kasnije njegovom istinskom ucenju ove veštine. Da li ste i vi tu umešani, Sensei?
O Sensei: Da.
B: Da li to znaci da ste bili povezani sa Tenryuom neko vreme?
O Sensei: Da. Boravio je u mom domu oko tri meseca.
B: Da li je to bilo u Mandžuriji?
O Sensei: Da. Upoznao sam ga kad smo gostovali povodom proslave 10-to godišnjice uspostavljanja Mandžurijske vlade. Na proslavi je bio prisutan naocit covek i mnogi su ga izazivali sa komentarima kao: “Ovaj Sensei ima ogromnu snagu. Kako bi bilo da se oprobaš protiv njega?” Upitao sam nekoga pored mene ko je taj covek. Objašnjeno mi je da je to cuveni Tenryu koji se povukao iz Sumo rvacke asocijacije. Tada su me upoznali sa njim. Konacno, završili smo oprobavajuci snagu jedan na drugom. Seo sam i rekao Tenryuu: “Molim te, pokušaj da me oboriš. Probaj iz sve snage, nema potrebe da se uzdržavaš.” Buduci da sam znao tajnu Aikidoa nije bilo nacina da me pomeri. Cak je i Tenryu bio iznenaden time. Kao rezultat tog iskustva postao je ucenik Aikidoa. Bio je dobar covek.
A: Sensei, da li ste bili i u vezi sa mornaricom?
O Sensei: Da, prilicno dugo. Pocevši od 1927 ili 28 pa za period od oko 10 godina sam bio vanredni profesor na Mornarickoj Akademiji.
B: Da li ste obucavali vojnike za vreme predavanja na Akademiji?
O Sensei: Prilicno cesto sam vršio obuku za vojsku, pocevši sa Mornarickom Akademijom. Oko 1932. ili 1933. zaceo sam katedru borilackih veština u Toyama školi za armiju. Potom u 1941-42. sam predavao Aikido studentima Vojne policijske akademije. Takode, jednom prilikom sam organizovao prikaz Aikidoa na poziv Generala Toshie Maedaa, nadzornika Vojne akademije.
B: Buduci da ste bili angazovani na obucavanju vojnika, mora da je bilo mnogo grubih osoba i mnogo zanimljivih situacija.
O Sensei: Da. Jednom je cak bila organizovana i zaseda.
B: Da li je to bilo zbog toga što ste smatrani oholim uciteljem?
O Sensei: Ne, ne zbog toga. Bilo je to da testiraju moju snagu. U to vreme kad sam poceo da predajem Aikido vojnoj policiji. Jedne veceri dok sam šetao kroz kamp, osetio sam da se nešto cudno dogada. Osetio sam nešto u vazduhu. Iznenada, iz svih pravaca, iza žbunja i rupa, iskociše mnogobrojni vojnici i opkoliše me. Poceli su da me napadaju sa drvenim macevima i drvenim puškama. Ali, buduci da sam na tako nešto bio navikao nisam mario uopšte. Dok su pokušavali da me udare ja sam se okretao tamo i ovamo i padali su kao snoplje dok sam ih lagano gurao. Konacno svi su se umorili. U svakom slucaju, svet je pun iznenadenja. Skoro sam sreo jednog od tih napadaca.
Danas sam ja sam savetnik u udruženju Diplomaca Vojne Policije u Wakayama pokrajini. Tokom skorašnjeg sastanka jedan covek me je prepoznao i pricao mi smešeci se. Nakon što smo razgovarali nekoliko minuta saznao sam da je on bio jedan od ljudi koji su me napali one veceri pre mnogo godina. Dok se ceskao po glavi rekao mi je sledece: “Vrlo mi je žao zbog tog incidenta. Tog dana smo raspravljali da li je novi profesor Aikidoa vrlo jak ili nije. Nekoliko nas, usijanih glava, smo raspravljali i odlucili da isprobamo novog predavaca. Oko trideset ljudi je cekalo u zasedi. Bili smo potpuno zapanjeni cinjenicom da nas trideset samouverenih ljudi nije moglo da ucini nista protiv vaše snage.”
A: Da li je bilo nekih zanimljivih situacija dok ste predavali u Toyama školi?
O Sensei: Recimo, takmicenja u snazi. Jedan incident se dogodio, koliko se secam, pre slucaja sa vojnom policijom. Nekoliko kapetana koji su bili instruktori u Toyama školi su me pozvali da isprobaju svoju snagu protiv moje. Svi su bili ponosni na svoju veštinu, govoreci: “Ja sam podigao toliku-i-toliku težinu, “ ili “Ja sam polomio toliko-i-toliko debeo balvan…” Rekao sam im: “Ja nemam vašu snagu, ali mogu da oborim ljude kao što ste vi sa malim prstom. Ali, bice mi žao da vas bacam, stoga ucinicu ovo umesto toga”, Ispružio sam svoju desnu ruku i naslonio vrh mog kažiprsta na ivicu stola i pozvao ih da legnu preko moje ruke na stomake. Jedan, dva, tri oficira na mojoj ruci i do tada su svi vec iskolacili oci. Nastavio sam dok svih šest nije leglo preko moje ruke i u tom trenutku zatrazio casu vode od oficira koji je stajao pored mene. Dok sam popio vodu svojom levom rukom svi oko mene su razmenjivali zacudene poglede.
B: Pored Aikidoa, vi mora da imate neverovatnu fizicku snagu.
O Sensei: Ne, zaista.
Kishomaru Ueshiba: Naravno da poseduje snagu, ali ona se može opisati kao snaga Ki-a, pre nego fizicka snaga. Pre nekog vremena, dok smo putovali, videli smo sedam ili osam radnika kako uzalud pokušavaju da podignu ogroman drveni trupac. Moj otac je stajao i gledao jedno vreme i onda prišao i zatražio da odstupe da on pokuša. Podigao je trupac i lako ga odneo dalje. Potpuno je nezamislivo uciniti takvu stvar pukom fizickom snagom. Takode, bio je i incident sa izvesnim Mihamahiroom.
B: Da li je to onaj Mihamahiro iz Takasago Beya Sumo Rvacke Asocijacije?
O Sensei: Da. Bio je iz Kishu pokrajine. Kada sam boravio u Shinguu u Wakajami, Mihamahiro je bio vrlo cenjen u Sumo redovima. Imao je neverovatnu snagu i mogao je podici tri tega koji su bili teški nekoliko stotina kilograma. Kada sam cuo da je Mihamahiro u gradu pozvao sam ga da svrati. Dok smo razgovarali Mihamahiro je rekao: “Ja sam takode cuo da Vi, Sensei, imate ogromnu snagu. Zašto ne bi smo oprobali naše snage?” U redu. Lepo. “Ja mogu da vas zadržim samo svojim kažiprstom na strunjaci. “- rekoh. Tada sam mu dozvolio da proba da me pogura dok sam sedeo. Ljudina sposobna da podigne ogromne težine je duvao i puvao ali me nije uspeo pomeriti. Nakon toga sam preusmerio njegovu snagu i on je poleteo pored mene. Kako je pao ja sam ga zadržao na zemlji samo svojiim kaziprstom i on je ostao potpuno nepokretan. Bilo je to kao kad odrastao covek drži dete. Tada sam predložio da pokuša ponovo gurajuci moje celo. Ipak, uopšte nije uspeo da me pomeri. Tada sam ispružio svoje noge unapred i balansirajuci ih podigao sa poda. I dalje nije mogao da me pomeri. Bio je zapanjen i poceo je da studira Aikido.
A: Kada kažete da držite osobu jednim prstom, da li pritiskate neku vitalnu tacku?
O Sensei: Nacrtam krug oko njega. Njegova snaga je zatvorena unutar tog kruga. Bez obzira na snagu osobe, ona ne može posegnuti snagom izvan tog kruga. Osoba postaje nemocna. Stoga, ako zadržite protivnika dok ste van tog njegovog kruga, možete ga držati i samo kažiprstom ili malim prstom. To je moguce jer je protivnik vec postao nemocan.
B: Jos jednom, to je fizika. U Judou takode, kada bacite protivnika ili ga imobilizujete postavljate sebe u isti položaj. U Judou, se pomerate na razne nacine da bi ste postavili svog protivnika u takav položaj.
A: Da li je vaša žena takode iz Wakajama pokrajine?
O Sensei: Da. Njeno devojacko prezime u Wakajami je bilo Takeda.
A: Ime Takeda porodice je usko vezano za borilacke veštine.
O Sensei: Može se reci. Moja porodica je bila lojalna Carskoj Porodici mnogo generacija. I bili smo iskreni u toj podršci. U stvari, moji preci su se odrekli imovine i srece i putovali su svukuda u sluzbi Carske Porodice.
B: Buduci da ste i Vi, Sensei putovali mnogo i neprekidno od vaše mladosti, to mora da je bilo teško za vašu ženu.
O Sensei: Pošto sam bio vrlo zauzet nisam imao mnogo vremena da se opustim kod kuce.
Kishomaru Ueshiba: Buduci da je oceva porodica bila dobrostojeca on je bio u mogucnosti da se posveti asketskom traganju za budoom (budo shugyo). I druga stvar, jos jedna osobina mog oca je da nije mnogo mario za bogatstva. Sledeci slucaj se jednom desio. Kada se moj otac nastanio u Tokiju 1926. tokom druge posete prestonici, prvo je došao sam a onda ga je sledila i porodica, koja je stigla iz Tanabea 1927. Nastanili smo se u mestu Sarumachi, Shibashirogane u Tokiju. Iznajmili smo to mesto uz pomoc G. Kiyoshi Yamamotoa, sina generala Gambeia Yamamotoa. U to vreme moj otac je posedovao prilicno veliko imanje oko Tanabea, ukljucujuci obradiva i neobradiva polja i planinske terene. Ipak, imao je malo gotovine. Morao je da pozajmljuje novac da se ispomogne. Uprkos ovome, nikad mu nije palo na pamet da proda parce zemlje. Ne samo to, vec i kad su mu ucenici donosili mesecne ponude on bi odgovorio: “Ne želim ovakve stvari.” Rekao im je da ponude daju božanstvu kami-sama i nikad nije prihvatao novac direktno. A kad je bio bez novca onda bi se pojavio pred oltarom kami-same i primio poklone od božanstva. Nikad nam nije palo na pamet da naplacujemo novac za budo. Sala za vežbanje je u to vreme bila bilijarska soba u boravištu Grofa Shimazua. Mnogi zvanicnici, ukljucujuci vojne oficire kao što je admiral Isamu Takeshita kao i mnogi aristokrati, su dolazili da vežbaju. Ime koje smo koristili je bilo Aikijujutsu ili Ueshiba-ryu Aikidjitsu.
B: Koje je doba dobro za pocetak treniranja Aikidoa?
Kishomaru Ueshiba: Možete poceti vežbanje oko 7. ili 8. godine ali idealno je da ozbiljan trening pocne oko 15-te ili 16-te godine. Fizicki govoreci, telesna grada postaje jaca i kosti otpornije u to doba. Osim toga, Aikido sadrži mnoge duhovne aspekte (naravno, kao i druge forme budoa) tako da u to doba osoba pocinje da stice pogled na svet i prirodu budoa. Znaci, sve u svemu, rekao bih da je 15-te ili 16-te godine života dobro doba da se pocne sa treniranjem Aikidoa.
B: U poredenju za Ðudoom, vrlo su retke situacije u kojima se vežbac rve sa protivnikom u Aikidou. Stoga u Aikidou nije potrebno mnogo fizicke snage. Osim toga, možete se nositi i sa više protivnika u isto vreme. Zaistinu je idealan kao budo. U svetlu toga, ima li mnogo problematicnih tipova koji dolaze da studiraju Aikido?
Kishomaru Ueshiba: Naravno, pojavljuju se i takve osobe. Ali kad takva osoba vežba Aikido sa namerom da ga koristi kao oružje za borbu, to ne potraje dugo. Budo nije kao plesanje ili gledanje filma. Kakvo god da je vreme, sunce ili kiša, morate vežbati svakodnevno da bi ste napredovali. To narocito važi za Aikido koji je i duhovno vežbanje uz korišcenje budo forme. Aikido nikad nece moci da se preradi kao oružje za one koji bi voleli da ga koriste za borbu. Takode, pojedinci naklonjeni nasilju prestaju da se tako ponašaju kad nauce Aikido.
B: Sad mi je jasno! Kroz stalni trening oni prestanu da se ponašaju kao siledžije.
O Sensei: Buduci da Aikido nije bu (borbena veština) nasilja vec radije borilacka veština ljubavi, ne ponašate se nasilno. Preobražujete nasilnog protivnika na nežan nacin. Nece moci da nastavi da se ponaša kao siledžije.
B: Razumem. Ne radi se o kontroli nasilja nasiljem vec o pretvaranju nasilja u ljubav.
A: Šta predajete prvo kao osnove Aikidoa? U Džudou uce ukemi (padove)…
Kishomaru Ueshiba: Prvo pokrete tela (taisabaki), onda protok energije (kia)…
A: Šta je protok kia?
Kishomaru Ueshiba: U Aikidou stalno vežbamo da kontrolišemo protivnikov ki kroz slobodan pokret naseg kija, uvlaceci protivnika u naš sopstveni pokret. Sledece, vežbamo kako da rotiramo naše telo. Pokrecete ne samo svoje telo vec i svoje ruke i noge zajedno. Tada se celo telo ujedinjuje i krece lagano.
B: Posmatrajuci trening Aikidoa, cini se da vežbaci padaju prirodno. Kakvo vežbanje koristite za padove (ukemi)?
Kishomaru Ueshiba: Za razliku od Džudoa, gde se rvete sa protivnikom, u Aikidou skoro uvek održavate izvesnu razdaljinu. Stoga je kao posledica moguc mnogo slobodniji pad (ukemi). Umesto padova sa udarom, kao u Džudou, mi padamo kružno, što je vrlo prirodan nacin padanja. Stoga treniramo ta cetiri elementa prilicno uporno.
B: Znaci, vežbate pokrete tela (tai no sabaki), protok kija (ki no hagare), okrete tela (tai no tenkan ho), padove (ukemi) i onda pocinje vežbanje tehnika. Koje vrste tehnika predajete u pocetku?
Kishomaru Ueshiba: Shihonage, tehniku bacanja protivnika u mnogo razlicitih pravaca. To se radi na isti nacin kao i tehnika maca. Naravno, koristimo i boken (bokken) - drveni mac. Kao što sam rekao, u Aikidou cak i protivnik postaje deo vašeg pokreta. Mogu da pokrecem protivnika slobodno i svojom voljom. Prirodno sledi da kad vežbate stalno sa drvenim macem ili štapom on postaje deo vašeg tela kao ruka ili noga. Stoga u Aikidou to što koristite prestaje da bude puki objekat. Postaje produžetak vašeg tela. Sledeci je Iriminage. U ovoj tehnici ulazite u momentu kad vaš protivnik pokušava da vas udari i pri tome koristite dva-tri udarca (atemi). Na primer, protivnik pokušava da vas udari sa strane u lice sa pesnicom ili bridom šake (tegatana). ( Yokomen Uchi Iriminage, "šestica") Koristeci protivnikovu energiju, otvarate telo ka unazad i levo dok vodite protivnikovu desnu ruku sa svoje dve ispružene ruke, produžavajuci u smeru njegove kretnje. Tada, držeci njegovu ruku usmerite je kruznim pokretom oko njegove glave. On tada pada sa svojom rukom obmotanom oko glave…to je takode protok kija… postoje razne ucene teorije o tome. Protivnik je ucinjen potpuno bespomocnim ili radije - njegova energija je usmerena tamo gde vi želite da ga povedete. Znaci sto više energije ima protivnik to je lakše za vas. S druge strane, ako se sukobite sa protivnikovom energijom ne možete se nikad nadati da pobedi protiv jace osobe.
O Sensei: Takode, u Aikidou se nikad ne suprotstavljate protivnikovoj energiji. Kad vas napada udarcem ili secenjem macem postoji samo jedna suštinska tacka ili linija napada. Sve što treba da uradite je da izbegnete to.
Kishomaru Ueshiba: Zatim radimo sledece tehnike: ikkyo iz sedeceg polozaja (suwariwaza) na shomenuchi napad, nikkyo, i zatim tehnike zgloba i držanja i tako dalje…
B: Aikido sadrži mnogo spiritualnih elemenata. Koliko dugo treba da se stekne osnovno znanje Aikidoa uceci od samog pocetka?
Kishomaru Ueshiba: Buduci da postoje i spretni i nespretni ljudi ne mogu da uopštavam, ali kad osoba vežba oko tri meseca ona stekne tada vec neku ideju šta je Aikido. A oni koji su završili tri meseca ce trenirati i šest. A ako trenirate šest meseci možete trenirati i proizvoljno dugo. Oni koji su imali samo površni interes ce verovatno napustiti treniranje posle tri meseca.
B: Koliko razumem održace se Shodan ispit 28-og ovog meseca. Koliko nosilaca crnog pojasa ima trenutno?
Kishomaru Ueshiba: Najviši pojas je osmi stepen (8. dan) i njih ima osam. Ima šest nosilaca sedmog (7. dan) nivoa crnog pojasa. A nosilaca prvog nivoa (1.dan, Sho dan) crnog pojasa ima mnogo više. Naravno ovaj broj ukljucuje samo one koji su kontaktirali Hombu Dodo posle rata.
B: Shvatam da dosta veliki broj ljudi vežba Aikido i u stranim zemljama.
Kishomaru Ueshiba: Gospodin Tohei je posetio Havaje i USA u svrhu predavanja Aikidoa. Najpopularnije mesto za Aikidoa su Havaji gde trenira oko 1200 do 1300 ucenika. Ova brojka za Havaje je ekvivalent od 70.000 do 80.000 ucenika u Tokiju. Takode ima dosta dobar broj nosilaca crnog pojasa u Francuskoj. Jedan Francuz je poceo da vežba Aikido posle povrede dok je trenirao Dzudo (najverovatnije – rec je o Andre Noke senseiu). Hteo je da oseti duh Aikidoa ali to nije uspeo da postigne u Francuskoj. Smatrao je da bi morao da ode u rodno mesto veštine da bi je u potpunosti osetio. Objasnio je da je to razlog njegovog dolaska u Japan. Panamski ambasador takode studira Aikido, ali se cini da je klima u Japanu suviše hladna za njega tako da ne trenira zimi. Takode, postoji i gospoda Onada Haru koja je studirala vajarstvo u Rimu. Ona je dolazila u dodo još od vremena kad je bila student na Tokijskoj školi umetnosti. Skoro sam dobio pismo od nje u kome veli da je srela italijana koji vežba Aikido, i da ju je primio vrlo lepo.
A: Što se tice tumacenja Aikido tehnika . . .
O Sensei: Suštinski momenti postaju masakatsu, agatsu i katsuhayai. Kao što sam rekao, masakatsu znaci “ispravna pobeda” a agatsu znaci “pobediti u skladu sa uzvišenim zadatkom koji vam je dat”. Katsuhayai znaci “stanje uma munjevite pobede ” (pogledajte Recnik !!)
A: Put je dug, zar ne?
O Sensei: Aiki put je beskrajan. Ja sam 76 godina star trenutno, ali i dalje nastavljam svoju potragu. Nije lak zadatak savladati Put u budou ili umetnosti. U Aikidou morate shvatiti svaki fenomen univerzuma. Na primer, rotaciju Zemlje ili najdaljeg sistema u svemiru. To je trening koji traje ceo zivot.
B: Znaci, Aiki je znanje o Kami (bogu) isto koliko i borilacka veština. Šta je onda suština Aikidoa?
O Sensei: Aikido je ai (ljubav). Svoje srce pretvarate u ogromnu ljubav svemira a tada morate zaštitu i ljubav za sve uciniti svojom misijom. Pravi budo mora sadržati to sve. Pravi budo znaci pobediti samoga sebe i eliminisati mržnju u srcu protivnika…ne, put postizanja licnog savršenstva je onaj u kome je protivnik savladan. Tehnika Aikidoa je asketski trening i nacin na koji postižete ujedinjenje tela i duha putem shvatanja principa univerzuma.
B: Znaci da je Aiki put ka miru na Zemlji?
O Sensei: Vrhunski cilj Aikija je stvaranje raja na Zemlji. U svakom slucaju, ceo svet mora biti u harmoniji. Tada nema potrebe za atomskim ili hidrogenskim bombama. Svet može biti udobno i prijatno mesto.
Tokio, Kovado, 1957.god