Cheap Web Hosting | Free Web Hosting | Dedicated Server | Windows Hosting | Free Web Space | Web Hosting | FrontPage | Business Web Hosting
Search the Web

Intervju sa Sejseki Abe sensejem, prolece 2000 godine.

Aleksandar Japranin (AJ): Sensei, koliko Vam je bilo godina kada ste poceli da se bavite kaligrafijom?

Abe Seiseki sensei (ASS:): Bilo je to 1934 godine, kada sam imao 19 godina. I poceo sam da se bavim kaligrafijom zbog roditelja. Devojacko prezime moje majke je Fudžje (na japanskom - Kaligrafski kist. A.J.) a moj otac je bio ucitelj nižih razreda i predavao je i kaligrafiju. Ja sam se osetio obaveznim da izucavam kaligrafiju.

AJ: Poceli ste da se zanimate kaligrafijom zbog same kaligrafije ili zbog japanske tradicije da se produžuje tradicija onog cime se zanimaju roditelji?

ASS: Jedan od osnovnih japanskih principa je poštovanje roditelja. I uticaj sa strane roditelja je veoma snažan. Poštovati roditelje! Drugi razlog meni i nije bio potreban.

AJ: Principe disanja ste ucili uporedo sa kaligrafijom?

ASS: Kada sam poceo da ucim kaligrafiju nisam ništao znao o kontroli disanja! U pocetnim razredima škole ja sam poceo da ucim kaligrafiju i jednom je bilo potrebno doneti svoju autobiografiju u školu. Ja sam zamolio oca da mi je napiše i gledao sam kako on to radi. U to vreme, svi dokumenti u Japanu su se pisali na svitcima a pisati kistom na svitku je bilo veoma, veoma teško. No, moj otac je pisao predivno i ravno. I dok sam gledao kako on piše, osetio sam kako se menja njegov ritam disanja. Do danas se toga secam i cuvam uspomenu na to kako je pisao moj otac - pisao je snagom svog disanja.

AJ:: A sa O-Senseem ste se upoznali kasnije?

ASS: Da.

AJ: A kako?

ASS: 1940 godine pocela je da me obuhvata depresija izazvana teškim casovima kaligrafije. A pored kaligrafije, intenzivno sam trenirao judo i kendo. I jednog dana me je jedan moj prijatelj pozvao na skup na kojem se vršio misogi (tradicionalni japanski ritual procišcavanja koji se sastoji od polivanja hladnom vodom odredenih delova tela tacno propisanim redosledom). U poslednji cas moj prijatelj je rekao da ne može da ide i ja sam pošao sam. Tada sam se upoznao sa profesorom Futakijem, koji se bavio Misogijem i predavao filozofiju misogija, i tog dana je profesor Futaki svima ispricao o O-senseju. To, cemu je tada ucio O-sensei nije se zvao aikido kao danas no Uješiba Taiducu Rju. Profesor Futaki mi je zatim rekao da je veoma teško naci O-senseja ali da sam ja obavezan da ga pronadem zato što je O-sensei genije. Posle 12 godina, 1952 godine, u prefekturi Osaka ja sam najzad sreo O-senseja. Išao sam ulicom i video sam vrata na kojima je bila prikucana tablica sa imenom O-senseja. Veoma sam se iznenadio i pokucao sam na vrata i vrata je otvorio O-sensei licno. Ja sam za njega bio apsolutno nepoznat, no iza njegovih leda je stajao Tanaka-sensei koji me poznavao i O-sensei me pozvao da udem. Ja sam ušao i objasnio O-senseju razlog mog dolaska.
U to vreme niko nije primao ucenike bez preporuke i pisma i ucitelju nepoznat covek nije imao nikakve šanse da pocne svoju obuku u školi. Ali kada sam mu rekao da me je na njega uputio Futaki-sensei, O-sensei mi je oprostio i dozvolio da ostanem i ucim. Kasnije sam saznao da su O-sensei i Futaki-sensei veliki drugovi od detinjstva. Tog dana sam ja poceo da izucavam Uješiba Taidjucu Rju pod rukovodstvom Tanaka-senseja. Posle izvesnog vremena, imao sam veoma prijatan razgovor na temu misogija sa O-sensejem. U to vreme, O-sensei nije živeo u Osaki, tu je smao bila njegova škola kojom je rukovodio Tanaka-sensei a sam O-sensei je živeo u selu Sirataki (u prevodu Beli Vodopad - A.J) na ostrvu Hokaido. Na Hokaidu je klima veoma oštra i hladna i malo ljudi zna da je O-sensei svakog jutra upražnjavao Misogi. U zimu je u selu bilo mnogo snega i reka se zamrzavala. Sloj leda je bio debeo i bilo ga je teško probiti, no O-sensei je svakog jutra silazio na obalu, lomio led i radio misogi. O-sensei je bio vema ponosan na svoju sposobnost da taj ritual vrši svakog jutra. Govorio je da je na Hokaidu teže raditi misogi nego na drugim ostrvima Japana.
Obican covek ima 5 cula - ukusa, mirisa, sluha, dodira i vida.
Onaj ko dugo vremena upražnjava misogi može u sebi da probudi i druga cula i tako proširi svoj pogled na svet.

AJ: Kakav je utisak na Vas ostavio O-sensei kada ste ga prvi put videli kako trenira sa svojim ucenicim?

ASS:: On je bio najveci od najvecih! Veliki filozof i neobicni genije. Neke elemente aikidoa sam ja trenirao i pre nego što sam upoznao O-senseia, ali Futaki-sensei mi je rekao da moram da pronadem O-senseja i da sve svoje snage usmerim ka jednom cilju - da postanem njegov ucenik.
Futaki-sensei i O-sensei nisu poštovali jedan drugog samo kao prijatelji nego kao ucitelj ucenika.

AJ:: A kakava je veza izmedu misogija i aikidoa?

ASS: Dve veze - fizicka i misaona. Karika koja veže aikido i misogi je disanje. Da bi živeo, moraš da dišeš, ali to nije obicnodisanje. U aikidou i misogiju covek diše drugacije. To i jeste ta veza.

AJ: Kada ste vi poceli da trenirate kod O-senseja, da li ste odmah morali da menjate svoje disanje?

ASS: Danas u mnogim dojoima isprva svi ucenici rade odredene fizicke vežbe i uce tehnike zahvata i bacanja i tek posle toga pocinju da izucavaju disanje. Ja se odlicno secam da je mene O-sensei prvo ucio Putu Disanja i tek mnogo kasnije poceo da obucava tehnikama aikidoa koje je osnovao na Putu Disanja.

AJ: A Put Disanja, izucavanje disanja u samoj tehnici zahvata, da li se radi u kombinaciji samo sa konkretnim zahvatom ili je disanje isto za sve tehnike?

ASS: Pocetnike prvo treba obuciti tehnici zahvata i disanju nezavisno jedno od drugoga. Spajanje disanja sa tehnikama aikidoa - to je sledeca etapa.

O-sensei nas je ucio da je izvor uspešno uradene tehnike - disanje. To je dosta složena stvar, ali O-sensei je smatrao da ako ucenik to može da shvati, to za mesec ili dva taj isti ucenik može postati instruktor. Izuciti Put Disanja je veoma teško!

AJ: A veza izmedu disanja i Kija

ASS:: KI Puta Disanja se razlikuje od obicnog Kija. Obicni KI proizilazi od kineske filozofije Tai Chi, Ci Gun (znaci kojima se piše KI, Chi i gun su isti - A.J.). No KI Disanja - to je nešto sasvim drugo.

AJ: A kako se postavlja disanje za vreme izucavanja kaligrafije? Udisaj - ispisivanje linije - izdisaj? Ili je potrebno izdisati za vreme pisanja linije?

ASS:: Pocetnici treba da prekidaju disanje od prvog do poslednjeg momenta ispisivanja linije. No za one naprednije postoji metoda ispisivanja crte u vreme izdisaja. Tehnika i disanje treba da budu sliveni u jedno. Tome i mi težimo.

AJ: I kako to nauciti?
ASS: Za pocetak - puni udisaj. Pa zaustaviti disanje. Zatim puni izdisaj. Onda potpuno zaustaviti disanje i opet ponovo udahnuti. I ponavljati ovo mnogo puta.

AJ: Misli treba da se skoncentrisane na disanje ili ne nešto drugo?

ASS: Koncentrisati se na disanje. Takvo disanje proizilazi iz donjeg dela stomaka, iz tacke koja je ispod pupka. Prekidanje disanja na neko vreme i jeste kljuc ka razumevanju Puta Disanja. To nije cisto mehanicka pojava, ta pauza izmedu udisaja i izdisaja. U svakom slucaju, ne u tom ritmu u kojem diše obican covek. Ovo je veoma delikatna stvar.

AJ: Možda je potrebno poceti od razumevanja sopstvenih navika disanja?

ASS: Da, na to je potrebno obratiti posebnu pažnju. Previše ljudi dolazi na treninge aikidoa bez ikakvih misli o samoj materiji. Za njih je aikido vrsta sporta, kao fiskultura. Misogi i Put Disanja koji mi je pokazao O-sensei otvorili su moja osecanja i shvatanja. Kada je O-sensei govorio, ja ga nisam slušao samo ušima vec citavim telom. Nakon što sam poceo da upražnjavam Misogi, moj duh je postao elasticniji. No to je veoma složna tema za ovaj razgovor.

AJ: Recite još nešto o O-senseju.

ASS: Jednom, kada je O-sensei živeo u mojoj kuci, posle veoma napornog treninga ja sam poceo da mu citam knjigu o dvobojima samuraja. Ponoc je vec prošla i ja sam mu tu knjigu citao pred spavanje, da bi se on opustio i što pre zaspao. Kada majka detetu cita bajke pred spavanje i dete zaspe, majka se trudi da što tiše izade iz sobe, da ne razbudi dete. Ja sam postupio upravo tako i lagano sam poceo da zatvaram knjigu. Odjednom, O-sensei je povikao: "A šta je bilo dalje?!?!"
Još jedan interesantan slucaj, kada sam O-senseju citao njegovu omiljenu knjigu koju je napisao Gomi Kosuke. Knjiga je bila o dvobojima macevaoca. Odjednom, O-sensei je skocio iz kreveta i povikao "Gde je moj mac!?" Zgrabio je mac i poceo da radi tehnike macem i rekao "Gomi nije napisoa pravilno! To je pogrešno! Tako se tehnika ne radi! Ovako se radi! Radi ovako kako radim ja!"
To jest, dok je O-sensei slušao pricu, on je zamišljao opisano kao da sam ucestvuje u dvoboju! No u jednom momentu nije se složio sa autorom teksta, sa njegovim opisom tehnike i rešio je da odmah ispravi napisano. Tada sam uvideo kolika može biti razlika izmedu izmišljenog i realnog.

AJ:Da li se Vaš aikido izmenilo za sve ove godine?

ASS: Naravno! Ja sam postao bolji - i kao aikidoka i kao covek!

AJ: Da li u tome ima onoga što ste mi rekli juce - što je majstor veci majstor, njegov aikido je mekši?

ASS: Da, to je tako. Tvoj aikido, na primer, je izuzetno borben i jak, ali to ne znaci da si ti loš majstor aikidoa. Tvoj aikido je odraz aikidoa tvog ucitelja (Stiven Sigal - A.J) koji je veliki majstor. Istovremeno, tvoj aikido odiše Duhom Prirode i veoma je skladan. To i jeste aikido O-senseja. On je stvarao aikido kao borbeni stil koji je je u skladu sa prirodom. Ali borbenost aikidoa je na prvom mestu. I oni koji iz aikido izbacuju njegovu borbenost, izbacuju srž aikidoa. Vremenom ce grubost tvoga aikidoa polako nestati ali ce borbenost ostati. Tako je govorio O-sensei.

AJ: Vi ste prošli kroz takvu promenu?

ASS: Ja sam mnogo napredovao. Moj aikido je postao veoma mekan. I kroz sve ove godine istu tu metamorfozu sam video i kod drugih majstora. covek koji ne može da se menja u tom pravcu nikada ne može shvatiti smisao aikidoa.

Autor je ucenik Abe senseja, yondan (4 DAN) i jedan od instruktora Tenshin Bughei Gakkuen Dojo-a (dojo Shihana Sigala)

intervju vodio Aleksansdar Japranin